СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Цркве су многе на свету, јер свака помесна или локална Црква пројављује или изражава собом пу-ноћу Католичанске или универзалне Цркве.

На челу сваке месне Цркве је епископ, али он никада није сам Црква него је увек око њега и са њиме сабор свештеника или клира и верујућег народа. Та-ко, дакле, једна месна или локална Црква као жива слика и израз Католичанске Саборне Православне Цркве јесте нужно једна Заједница, организована За-једница верних у својој овоземаљској пројавности.

Све месне Цркве заједно сачињавају једну Свету Саборну и Апостолску Цркву. У томе збиру помес-нихЦркава,католичанских,саборних,православних, наша Православна Српска Црква је једна од многих. Све оне имају у суштини исто устројство, исти дух, исту веру, исто крштење, исто предање, исте циљеве, исту методологију, али се међусобно разликују по оној конкретној људској слици, по ономе печату који сваки појединац и сваки народ стваралачки и дина-мичкиуноси у остварење једног те истог идеала. Зато говоримо о Светосављу као о Православљу српскога стила и искуства, што не значи да је Светосавље квалитативно или онтолошки нешто друго од грчког, руског, арапског, румунског или било којег другог начина испољавања православне хришћанске вере.

Све епископије православне имају и једно рашчла-њење посматрано наниже. Деле се на ниже јединице које сачињавају органске делове епископије или епархије, на челу које стоји архијереј или епископ, народски речено владика, рекло би се првосвеште-ник, први међу свештеницима једне помесне Цркве.

Њега заступају његови суделегати по његовом ов-лашћењу и благослову, који служе Цркви било уз њега било самостално као његови представници, презвитери или старешине црквене или свештеници, јереји, како се све зову.

Још један нижи степен у јерархији или клиру у свештенству јесу ђакони, и сва та три степена, ђаконски, презвитерски и епископски сачињавају три од самога Христа установљена јерархијска степена, три степена свештенства у Цркви.

Постоји и ниже свештенство или нижи клир у чији састав се овде не бисмо опширније упуштали, који је људскога порекла и представља припремне степене за примање ових виших хијерархијских степена.

Свака епархија или епископија је из практичних разлога подељена на два, три и више архијерејских намесништава, где један од угледних и поверљиви свештеника, као посебан овлашћени делегат или представник епископа, врши извесну јурисдикцију у епископово име над осталим свештеницима; он се зове архијерејски намесник или, по старијој термино-логији, окружни протопрезвитер.

Свако архијерејско намесништво састоји се од по више црквених општина, а свака црквена општина састоји се од неколико парохија.

Парохија је најмања јединица у устројству наше помесне Цркве и означава месну Цркву у једном гра-ду или селу са свештеником или презвитером, који је парох те парохије и стоји на њеном челу.

Парохија и црквена општина могу се подударати али и не морају; тако је црквена општина шири појам од парохије. Црквена општина и парохија су у стари-ни биле једно те исто тело, али се током векова, нарочито у нашој помесној пракси овде, развио ова-кав систем организације. Сви епископи сачињавају Свети архијерејски сабор, и то је највише админис-тративно и духовно и законодавно тело у Српској православној цркви.

Свети архијерејски сабор заседа најмање једном годишње у свом редовном заседању и решава сва текућа питања црквеног живота. По потреби, заседа и ванредно.

Од једног до другог редовног заседања Светог ар-хијерејског сабора, као извршно тело које спроводи у живот одлуке сабора постоји Свети архијерејски синод. Он се састоји од четири епископа и патријарха, односно његовог заменика као петог, председава-јућег, и решава сва текућа питања.

Патријарх је први међу части, није никакав папа, нема власт над епископима, али има углед и његов глас приликом спорова има значај као глас најуглед-нијега, као првога међу једнакима.

Што се тиче односа између Православне Српске Цркве и других помесних Цркава, то је однос потпуне међусобне заједнице вере, молитве и љубави, тако да све Православне Цркве на свету заједнички обављају своју мисију у свету, међусобно се подржавају, по-сећују и у свакој прилици заједнички служе, Богу се моле и заједнички делају и деле духовна добра.