|
Недеља, 27. септембар Данашњи празник Уздизања часног Крста је један од дванаест великих Господњих празника. Слави се од најстаријих времена хришћанства, у знак сећања на његово проналажење у околини Јерусалима, 320. године.
Наиме, света царица Јелена, током свог боравка у Светој земљи успела је да открије остатке часног Крста, на ком је био разапет Господ наш Исус Христос. Од тих времена многе цркве и манастири по целој Европи, сматрају да поседују делове или честице овога Крста. Највероватније је да се знатни делови светиње чувају у Јерусалиму, Риму и Цариграду. Српски владар Стефан Немања носио је са собом делић овога Крста, сматрајући да му је он био »чувар и утврђење и победитељ и помоћник у биткама против невидљивих и видљивих непријатеља«. Када је честица донета у Србију, најсвечаније је дочекана и, по запису Стефана Првовенчаног, обасјала је српске земље. У Хиландару се налази један део крсног дрвета, који је донео свети Сава, а манастир је руском цару Ивану Грозном дао половину, као свом великом добротвору. На данашњем јутрењу износи се из олтара крст на целивање вернима и освећује се и дели босиљак. У неким крајевима данас копају рупе за сађење воћака, да би биле гранате. Верује се да ће, ако је овог дана облачно, бити снежна зима. Крстовдан славе ретке српске породице, а произвођачи ћерамида га прослављају као своју еснафску славу. Овог дана је једнодневни пост. Допушта се употреба вина и уља, али без рибе. У народу се верује да данас змије иду на починак. Исплаћују се пољаци, који чувају поља од Ђурђевдана. |
